Zatvaranje i zimovanje bazena, kompletan tehnički vodič kroz postupak koji sprečava pucanje instalacije

Zašto se najskuplje štete na bazenu dešavaju zimi, a ne leti

U toku sezone bazen radi svakodnevno, sistem je pod nadzorom i svaki problem se primeti u roku od jednog dana, dok se zimi bazen zatvori i ostavi na miru, pa se ono što je urađeno pogrešno otkrije tek u aprilu kada se pusti voda. Upravo zato su zimske štete najskuplje, jer se ne rešavaju zamenom jednog dela nego često razbijanjem betona, kopanjem oko bazena i ponovnim betoniranjem staza, a sve to zbog nekoliko litara vode koja je ostala u cevi. Fizika je ovde nemilosrdna i vrlo jednostavna, jer voda pri prelasku u led povećava svoju zapreminu za oko devet odsto, a pošto je zatvorena u cevi koja se ne može širiti, taj pritisak razdvaja materijal na najslabijem mestu. To najslabije mesto skoro nikada nije prava cev nego koleno, spojnica, telo skimera, ležište reflektora ili kućište pumpe, dakle upravo delovi koji se najteže menjaju. Zbog toga se u struci kaže da se zimovanje ne radi da bi voda bila bistra u proleće, nego da bi instalacija dočekala proleće čitava, a bistrina vode je samo prijatan bonus dobro obavljenog posla.

Kada je pravo vreme za zatvaranje bazena

Termin zatvaranja se ne bira po kalendaru ni po tome kada je poslednji put neko plivao, nego po temperaturi vode, i to je najvažniji podatak u celoj priči. Idealan trenutak nastupa kada temperatura vode trajno padne ispod petnaest stepeni, a poželjno je i ispod dvanaest, jer se u tom opsegu razvoj algi i bakterija drastično usporava, pa hemija koja se doda pri zatvaranju traje mnogo duže i bazen kroz zimu ostaje stabilan. Zatvaranje po vodi od dvadeset i više stepeni je najčešća greška, jer se u toploj vodi pod pokrivačem i bez cirkulacije stvara idealna sredina za alge, pa se u proleće otvara bazen sa vodom koja podseća na baru, a čišćenje takve vode košta više nego što je ušteđeno ranijim zatvaranjem. Sa druge strane, ni previše kasno zatvaranje nije dobro, jer se ceo postupak mora završiti pre prvih ozbiljnih mrazeva, dakle pre nego što noćne temperature počnu da padaju ispod nule. U našim uslovima taj period se najčešće poklapa sa drugom polovinom oktobra i prvom polovinom novembra, uz razlike po regionima i po godinama.

Prvi korak, temeljno mehaničko čišćenje celog bazena

Sve što se ostavi u vodi na zatvaranju provešće u njoj narednih pet do šest meseci i za to vreme će se raspadati, hraniti alge i ostavljati mrlje, pa se zimovanje uvek počinje temeljnim čišćenjem. To znači usisavanje celog dna, po pravilu ručno i polako, a ne robotom u brzom režimu, jer je cilj da se pokupi i sitan talog koji se u toku sezone nakupio po uglovima i po stepenicama. Zidovi se četkaju po celoj površini, uz posebnu pažnju na liniju vode, gde se skuplja masni sloj od kreme za sunčanje i organskih ostataka, i taj sloj se skida namenskim sredstvom za liniju vode, jer preko zime postane tvrd i tada se mnogo teže uklanja. Prazne se korpe u skimerima i korpa predfiltera pumpe, a same korpe se peru i pregledaju na napukline. Ako u bazenu postoje merdevine, roletna, protivstrujna pumpa ili elementi za masažu, i oni se detaljno čiste, jer se nečistoća najviše zadržava na mestima koja se retko dodiruju. Ovaj korak deluje kao gubljenje vremena, ali je upravo on razlog zbog koga se u proleće bazen otvara sa vodom koja traži nekoliko sati rada, a ne nekoliko dana.

Drugi korak, balansiranje vode pre nego što se sistem ugasi

Voda koja stoji cele zime bez cirkulacije ponaša se prema oblogama bazena onako kako je hemijski podešena na dan zatvaranja, i tu nema naknadnih korekcija. Zbog toga se pre svega ostalog uzima kompletan uzorak i podešavaju se svi parametri, i to određenim redosledom. Prvo se koriguje ukupni alkalitet, koji treba da se nalazi u opsegu od oko osamdeset do sto dvadeset miligrama po litru, jer on radi kao pufer i sprečava skokove kiselosti. Zatim se podešava pH vrednost, koja se pri zatvaranju drži u donjem delu preporučenog opsega, dakle oko sedam zapeta dva do sedam zapeta četiri, jer pH tokom mirovanja ima tendenciju da raste. Posle toga se proverava kalcijumska tvrdoća, koja se kod betonskih bazena održava u višem opsegu radi zaštite maltera, dok se kod folijskih drži nešto niže. Cilj celog postupka je da voda ne bude ni agresivna, dakle da ne izlučuje kalcijum iz obloge i ne nagriza metalne delove, ni prezasićena, dakle da ne taloži kamenac po zidovima i po opremi. Kada je ta ravnoteža postignuta, bazen se preko zime praktično sam čuva.

Treći korak, hemijska priprema za period mirovanja

Kada je voda izbalansirana, radi se pojačano hlorisanje, dakle šok tretman, kojim se uništava sve što je u vodi zaostalo, a zatim se ostavlja da nivo slobodnog hlora prirodno opadne pre nego što se doda ostatak preparata. Nakon toga se dodaje zimski preparat, dakle dugotrajni algicid namenjen periodu mirovanja, koji za razliku od letnjih preparata deluje sporo i dugo i ne stvara penu. Kod voda sa visokom tvrdoćom i kod bazena koji se pune bunarskom vodom dodaje se i sredstvo za sprečavanje taloženja i vezivanje metala, čime se sprečava stvaranje kamenca i rđastih mrlja tokom zime. Preparati se dodaju uz uključenu cirkulaciju, tako da se ravnomerno rasporede po celoj zapremini, i tek posle nekoliko sati rada pumpe prelazi se na sledeći korak. Ono što se ne radi jeste dodavanje velike količine tableta u skimer pred zatvaranje, jer koncentrovan hlor u skimeru bez protoka vode izuzetno agresivno deluje na sam skimer i na cevi.

Četvrti korak, pranje i konzervacija filtera

Filter je preko sezone zadržao ogromnu količinu organske materije i ako se ta materija ostavi u njemu do proleća, unutra se stvara sredina koja ubrzava propadanje medija i samog suda. Kod peščanih i staklenih filtera se prvo radi ispiranje unazad, dakle takozvani backwash, u trajanju dovoljnom da voda kroz kontrolno staklo izađe bistra, pa zatim kratko ispiranje u režimu ispiranja. Posle toga se preporučuje hemijsko čišćenje medija namenskim sredstvom, kojim se rastvaraju masnoće i mineralne naslage koje se običnim ispiranjem ne uklanjaju, jer upravo one s vremenom slepe zrna peska u grudve i smanjuju efikasnost filtracije. Kod kartušnih filtera se ulošci vade, peru mlazom i drže u rastvoru za čišćenje, a zatim potpuno osuše pre odlaganja. Na kraju se sud filtera potpuno isprazni preko donjeg čepa, koji se posle ostavlja otvoren ili se skida i čuva u korpi, a manometar se odvrne i ostavi u zatvorenom prostoru, jer je punjenje manometra jedan od najosetljivijih delova na mraz. Ventil se postavlja u položaj za zimu, dakle između radnih pozicija, kako opruga i zaptivač ne bi celu zimu stajali pod pritiskom u jednom položaju.

Peti korak, spuštanje nivoa vode i razlog zašto se bazen ne prazni

Ovde postoji zabluda koja svake godine napravi ozbiljne štete, dakle uverenje da se bazen zimi prazni. Kod betonskih i folijskih bazena voda se nikada ne ispušta u potpunosti, i to iz dva razloga. Prvi je hidrostatički pritisak, jer prazan bazen postaje kao brod bez tereta, pa ga podzemna voda pri visokom nivou može fizički podići, deformisati i napukliti, a taj problem je najizraženiji upravo u jesen i zimu kada su padavine najveće. Drugi je materijal obloge, jer se folija bez vode suši, skuplja i gubi elastičnost, a keramika i njeni spojevi trpe smrzavanje bez zaštitnog sloja vode. Umesto pražnjenja, nivo se spušta, i to tačno onoliko koliko traži konstrukcija, dakle kod bazena sa skimerom do nivoa ispod ulaznih mlaznica i ispod otvora skimera, obično nekoliko do desetak centimetara ispod, dok se kod prelivnih bazena postupak razlikuje i planira prema izvedbi. Sva voda koja ostane iznad tog nivoa mora imati kuda da se širi kada se zaledi, a upravo o tome govori naredni korak.

Šesti korak, pražnjenje cevovoda i zaštita ugradne opreme

Ovo je tehnički najvažniji deo celog zimovanja i deo koji laici najčešće preskoče ili urade površno. Sve cevi koje se nalaze iznad nivoa spuštene vode i sve cevi u mašinskoj prostoriji moraju ostati bez vode, jer je zaostala voda u horizontalnoj deonici najčešći uzrok pucanja instalacije. Cevi se prazne kompresorom, dakle izduvavanjem vazduha kroz sistem sve dok iz mlaznica ne krene samo vazduh, a zatim se u svaku mlaznicu postavlja odgovarajući čep, čime se voda sprečava da se vrati. U skimer se ugrađuje zaštitni element, dakle takozvani gizmo ili plovak sa oprugom, koji preuzima pritisak leda i štiti telo skimera od pucanja, jer je skimer po pravilu prvi deo koji strada. Podni odvod i cevi ka njemu se tretiraju u skladu sa izvedbom sistema, a kod postrojenja gde postoje sigurnosni ventili i povratne klapne, oni se otvaraju ili demontiraju. Pumpa se prazni preko svojih čepova, poklopac predfiltera se ostavlja labav, a kod slabo zaštićenih mašinskih prostorija se pumpa u celini demontira i čuva na suvom.

Sedmi korak, oprema koja se skida i posebno čuva

Postoji grupa delova koje mraz uništava i pored svih ostalih mera, pa se oni jednostavno ne ostavljaju napolju. Kod sistema sa slanom elektrolizom se ćelija sa elektrodama demontira, temeljno očisti od kamenca odgovarajućim rastvorom i čuva u zatvorenom, jer je titanijumska prevlaka na pločama osetljiva i skupa. Kod automatike se pH i redoks sonde vade i to je detalj koji se najviše greši, jer se sonde nikada ne čuvaju suve, nego u odgovarajućem rastvoru za čuvanje, a nikako u destilovanoj vodi, koja im trajno oštećuje membranu. Grejač, dakle električni ili izmenjivač toplote, prazni se do poslednje kapi i po potrebi izduvava, a toplotna pumpa se konzervira po uputstvu proizvođača, uz obavezno pražnjenje vodenog dela i zaštitu od padavina. Reflektori se kod nekih izvedbi spuštaju ispod nivoa vode kako bi ostali potopljeni, a kod drugih se demontiraju, u zavisnosti od tipa. Dozirne pumpe se ispiraju čistom vodom, jer se ostatak hemikalije u crevu preko zime kristališe i uništava membranu.

Osmi korak, zaštita od pritiska leda u samom bazenu

Voda koja je ostala u bazenu će se u nekom trenutku zalediti na površini i taj led pri širenju pritiska zidove, a kod pravougaonih bazena najviše ugla i pločice na liniji vode. Rešenje je jednostavno, jeftino i kod nas nedovoljno poznato, dakle po površini se postavljaju zimski plovci, odnosno plastični kanisteri ili namenski elementi delimično napunjeni tečnošću, koji se ukotve tako da stoje u nizu po sredini bazena. Njihova uloga je da preuzmu širenje leda na sebe, jer se led lakše sabija u njihovom pravcu nego prema zidovima. Kod većih bazena se postavljaju u dva reda, a kod bazena sa stepenicama i uz sam ugao. Ono što se nikada ne radi jeste razbijanje leda kramponom ili sličnim alatom, jer se komad leda pri udaru pomera i oštećuje foliju ili pločicu, a ni so se ne koristi ni u kom obliku, jer menja hemiju vode i ubrzava koroziju metalnih delova.

Deveti korak, izbor pokrivača i šta on stvarno radi

Pokrivač preko zime ima tri zadatka, dakle da sprečava ulazak lišća i nečistoće, da smanji ulazak svetlosti koja pokreće rast algi i da doprinese bezbednosti. Klasična zimska cerada je nepropusna i jeftina, ali traži pažnju, jer se na njoj skuplja kišnica koja se mora povremeno pumpati, u suprotnom težina vode uvlači ceradu u bazen. Mrežasti pokrivač propušta vodu i ne stvara taj problem, ali propušta i sitnu prljavštinu i deo svetlosti, pa se u proleće otvara bazen sa nešto zamućenijom vodom. Treća grupa su sigurnosni pokrivači, koji su napravljeni tako da izdrže težinu i time predstavljaju stvarnu zaštitu od upada deteta ili životinje u bazen, i to je jedini tip koji se u tom kontekstu može smatrati bezbednosnim rešenjem. Bez obzira na tip, pokrivač se pravilno zategne i učvrsti, jer pokrivač koji vetar podigne postaje beskoristan, a kod nekih izvedbi i opasan. Sneg se sa cerade uklanja povremeno, i to guranjem, a ne oštrim alatom.

Šta se radi tokom zime i zašto bazen nije potpuno zaboravljen

Zimovanje nije potpuno zatvaranje očiju do proleća, jer nekoliko provera kroz sezonu sprečava neprijatna iznenađenja. Jednom mesečno se proverava nivo vode, jer on ne sme porasti iznad nivoa mlaznica i čepova, a kod velikih padavina se višak ispumpava. Proverava se stanje pokrivača, zategnutost i eventualno nakupljena voda ili sneg. U mašinskoj prostoriji se pogleda da negde ne kaplje i da nije došlo do zaleđivanja. Kod dužih perioda sa temperaturama iznad nule, naročito u toplijim regionima i u ranu jesen ili kasno proleće, korisno je dodati manju količinu zimskog preparata, jer se u toploj vodi ispod pokrivača ipak može pokrenuti razvoj algi. Ove kontrole traju petnaest minuta i svaka od njih može sprečiti štetu koja se meri u desetinama puta većem iznosu.

Najčešće greške pri zimovanju i koliko one koštaju

Iskustvo sa terena pokazuje da se iste greške ponavljaju iz godine u godinu. Prva je prerano zatvaranje po toploj vodi, koje daje zelenu vodu u proleće. Druga je nedovoljno izduvana instalacija, koja daje pukle cevi i fitinge i predstavlja najskuplju od svih. Treća je potpuno pražnjenje bazena, koje ugrožava konstrukciju i foliju. Četvrta je zaboravljen grejač ili izmenjivač koji je ostao pun vode. Peta je sonda automatike ostavljena da se osuši, čime se uništava merni element. Šesta je manometar koji je ostao na filteru i pukao pri prvom mrazu. Sedma je pokrivač bez kontrole, koji se pod težinom vode i snega uvuče u bazen. Osma je izostanak zimskih plovaka, što se najčešće vidi kao odvaljena pločica na uglu ili napuklina na liniji vode. Sve navedene greške imaju jednu zajedničku osobinu, dakle otkrivaju se tek u proleće, kada je popravka i skuplja i sporija nego u sezoni.

Kako pravilno zatvaranje olakšava otvaranje u proleće

Krajnji smisao celog postupka najbolje se vidi u aprilu. Bazen koji je zatvoren po pravilima otvara se tako što se skine pokrivač, izvade plovci, montiraju sonde i elektroda, vrate čepovi i manometar, dopuni voda do radnog nivoa, pusti filtracija i koriguje hemija, a voda je najčešće bistra ili blago zamućena i sređuje se za jedan do dva dana. Bazen koji je zatvoren površno traži pražnjenje, mehaničko čišćenje zelenog taloga, često i ručno pranje zidova, više šok tretmana, dodatnu potrošnju hemije, sate i sate filtracije, a kod pucanja instalacije i građevinske radove. Razlika u uloženom vremenu je jedan radni dan u jesen naspram nekoliko dana i nepredviđenog troška u proleće, i to je najkraći mogući odgovor na pitanje da li se zimovanje isplati. Za vlasnike koji nemaju vremena ili opremu, naročito kompresor za izduvavanje instalacije, ovaj posao se poverava servisu, ali i tada je korisno znati šta tačno treba da bude urađeno, kako bi se moglo proveriti da je posao završen kako valja.