You have 0 items in your cart
Mnogi vlasnici bazena primete da nivo vode svakog dana pada i da stalno moraju da dopunjavaju bazen crevom. Prvo pitanje koje se tada postavlja je zašto bazen gubi vodu i da li je to normalno. Deo gubitka je prirodan, jer voda isparava, prska prilikom kupanja i troši se tokom pranja filtera. Ako je gubitak veći od toga, verovatno postoji curenje, koje ne samo da povećava račun za vodu, već može da ošteti tlo oko bazena, instalaciju i samu konstrukciju. U nastavku objašnjavamo kako da utvrdite da li bazen zaista curi i gde najčešće dolazi do propuštanja.
Isparavanje vode iz bazena zavisi od temperature vazduha i vode, vlažnosti, vetra i izloženosti suncu. Tokom toplih letnjih dana bazen bez pokrivača gubi najčešće od 3 do 7 milimetara vode dnevno, a u vrelim, suvim i vetrovitim danima i do jednog centimetra. Zagrejani bazeni isparavaju brže, naročito u hladnim noćima kada je razlika između vode i vazduha velika. Na nedeljnom nivou to može biti i nekoliko centimetara, što mnoge navede da pomisle da bazen curi. Pokrivač smanjuje isparavanje i do devedeset odsto, pa je njegovo korišćenje prvi korak u kontroli gubitka vode.
Pored isparavanja, voda se gubi prilikom kupanja, skakanja i igre, naročito kod dece. Pranje peščanog filtera povratnim tokom izbacuje veliku količinu vode u kanalizaciju, obično nekoliko stotina litara po pranju. Kod jakih kiša voda može i da se prelije, a kod bazena sa prelivnim kanalima deo vode se zadržava u kompenzacionom rezervoaru. Kod slane elektrolize i automatskih dozera voda se ne gubi, ali se nivo menja pri podešavanju sistema. Sve ove gubitke treba uzeti u obzir pre nego što se posumnja na curenje.
Najpoznatija provera je test sa kofom. Kofa se napuni bazenskom vodom do istog nivoa kao u bazenu i postavi na prvu ili drugu stepenicu, tako da bude delom potopljena. Na unutrašnjoj strani kofe obeleži se nivo vode u njoj, a na spoljnoj nivo vode u bazenu. Posle 24 sata, uz normalan rad pumpe i bez kupanja, uporede se oba nivoa. Voda u kofi i u bazenu isparava podjednako, pa ako je nivo u bazenu opao znatno više nego u kofi, bazen gubi vodu na neki drugi način.
Kada test pokaže curenje, sledeći korak je da se utvrdi gde se ono nalazi. Test se ponovi, ali ovog puta sa isključenom pumpom tokom 24 sata. Ako je gubitak veći dok pumpa radi, curenje je najverovatnije na potisnom vodu, cevima koje vraćaju vodu u bazen, ili u tehničkoj prostoriji. Ako je gubitak veći kada pumpa ne radi, problem je često na usisnim cevima ili na samoj konstrukciji bazena. Ako je gubitak isti u oba slučaja, uzrok je najčešće u zidovima, dnu, foliji ili ugradnim elementima.
Dragocen trag je nivo na kome voda prestaje da opada. Kada se bazen ostavi nekoliko dana bez dopunjavanja, voda obično pada do mesta curenja i tu se zaustavlja. Ako nivo stane ispod otvora skimera, curenje je verovatno na spoju skimera sa zidom ili na njegovoj cevi. Ako se zaustavi u visini podvodnih reflektora, problem je najčešće na kućištu svetla ili prolazu kabla. Ako voda nastavlja da opada i ispod svih ugradnih elemenata, curenje je na dnu, glavnom odvodu ili u samoj konstrukciji.
Najviše curenja javlja se na spojevima ugradnih delova sa zidom bazena, oko skimera, mlaznica, podvodnih svetala i glavnog odvoda. Zaptivke i silikon na tim mestima vremenom stare, pucaju pod uticajem hemije i mraza i počinju da propuštaju. Kod bazena sa folijom česte su sitne rupe i posekotine nastale od oštrih predmeta, korenja ili neispravnog usisavanja. Betonski bazeni mogu da dobiju pukotine zbog sleganja tla, smrzavanja ili loše izvedene hidroizolacije. U tehničkoj prostoriji najčešće propuštaju zaptivka pumpe, spojevi cevi i ventili.
Kada se sumnja na određeno mesto, koristi se test bojom. Pumpa se isključi da bi voda u bazenu bila potpuno mirna, a zatim se pored sumnjivog mesta, na primer oko skimera, mlaznice ili pukotine, pusti nekoliko kapi posebne boje za detekciju ili fenolnog crvenog iz kompleta za merenje pH. Ako na tom mestu postoji curenje, boja će biti uvučena ka otvoru i jasno će se videti kako nestaje u pukotini. Test se radi pažljivo, bez naglih pokreta u vodi, jer i mala struja može da odnese boju. Na ovaj način se često tačno pronađe mesto koje treba sanirati.
Deo vode može da se gubi i bez vidljivih tragova na bazenu. Šestopoložajni ventil na filteru sa istrošenom zaptivkom može stalno da propušta malu količinu vode u vod za kanalizaciju, pa se gubitak ne primećuje. Provera je jednostavna, dok pumpa radi u položaju filtracije, pogleda se da li iz odvodne cevi curi voda. Zaptivka na osovini pumpe, poznata kao mehanička zaptivka, takođe vremenom popušta, pa se ispod pumpe pojavljuju kapljice ili bara. Redovan pregled tehničke prostorije pomaže da se ovakvi problemi otkriju na vreme.
Curenje nije samo problem računa za vodu. Voda koja stalno izlazi iz bazena natapa i ispira tlo ispod i oko konstrukcije, što može da dovede do sleganja terena, pucanja ploča oko bazena i oštećenja samog bazena. Stalno dopunjavanje novom vodom narušava hemijsku ravnotežu, pa se troši više hlora, sredstava za pH i dolazi do stvaranja kamenca. Kod folijskih bazena voda iza folije može da je podigne i napravi nabore. Što se curenje ranije otkrije, sanacija je jednostavnija i jeftinija.
Način popravke zavisi od mesta i vrste oštećenja. Male rupe na foliji bazena mogu se zakrpiti posebnim podvodnim kompletima za krpljenje, bez pražnjenja bazena. Oko skimera, mlaznica i svetala menjaju se zaptivke ili se spojevi zaptivaju podvodnim kitom i epoksidnim masama namenjenim bazenima. Pukotine u betonskim bazenima zahtevaju pražnjenje, čišćenje i saniranje hidroizolacionim materijalima. Kod skrivenih curenja u cevima koriste se profesionalne metode, poput tlačne probe instalacije i akustičnih uređaja koji osluškuju mesto isticanja vode. Ako sami ne možete da pronađete uzrok, najbolje je pozvati stručnjaka pre nego što šteta postane veća.
Nudimo širok izbor bazenske opreme koja omogućava jednostavno održavanje, optimalan rad sistema i maksimalan užitak u korišćenju bazena.
