You have 0 items in your cart
Kod nas voda u otvorenom bazenu postaje prijatna za kupanje tek krajem juna, a već u septembru hladne noći brzo spuštaju temperaturu. To znači da se bazen, u koji je uloženo mnogo novca, zaista koristi svega dva do tri meseca godišnje. Zagrevanje vode u bazenu omogućava da se sezona produži od maja do oktobra, a voda da ostane prijatna i posle hladnijih dana. Postoji nekoliko načina grejanja, od jeftinih solarnih rešenja do toplotnih pumpi koje rade u gotovo svim uslovima. U nastavku objašnjavamo kako svako rešenje funkcioniše i šta je najisplativije za porodični bazen.
Za većinu ljudi voda je prijatna na 26 do 28 stepeni, dok deca i starije osobe više vole 28 do 30 stepeni. Za rekreativno plivanje dovoljna je i temperatura od 25 do 26 stepeni. Više temperature, preko 30 stepeni, podstiču brži rast algi i bakterija i povećavaju potrošnju hlora, pa ih treba izbegavati kod klasičnih bazena. Svaki stepen više znači i veću potrošnju energije za grejanje. Zato je dobro odrediti realnu željenu temperaturu pre izbora sistema grejanja.
Najveći deo toplote, i do sedamdeset odsto, bazen gubi kroz isparavanje vode sa površine. Što je vazduh suvlji, vetar jači, a razlika između temperature vode i vazduha veća, isparavanje je intenzivnije. Ostatak toplote odlazi zračenjem prema noćnom nebu i kroz zidove i dno u okolno tlo. Zbog toga bazen može da izgubi i nekoliko stepeni u toku jedne vedre i vetrovite noći. Svako grejanje zato počinje od smanjenja gubitaka, jer grejanje otkrivenog bazena troši mnogo više energije nego što je potrebno.
Solarni pokrivač za bazen, poznat i kao folija sa mehurićima, pluta na površini vode i sprečava isparavanje. Tokom dana propušta sunčevu toplotu i zadržava je u vodi, a noću smanjuje gubitke kroz površinu. Pravilno korišćen, može da podigne temperaturu vode za nekoliko stepeni i drastično smanji isparavanje, pa se manje dopunjava voda i troši manje hemije. Pokrivač se skida pre kupanja, a stavlja uveče i kada se bazen ne koristi. Uz bilo koji sistem grejanja pokrivač je obavezan, jer bez njega i najjača toplotna pumpa radi mnogo duže.
Toplotna pumpa za bazen uzima toplotu iz okolnog vazduha i prenosi je na vodu koja prolazi kroz njen izmenjivač. Za to troši struju, ali proizvodi pet do šest puta više toplote nego što potroši energije, kada je napolju toplo. To znači da je grejanje toplotnom pumpom mnogo jeftinije od električnog grejača. Najbolje radi na temperaturama vazduha iznad 15 stepeni, dok na nižim temperaturama efikasnost opada, ali i dalje greje. Inverter toplotne pumpe menjaju snagu prema potrebi, tiše rade i troše manje struje od modela koji se stalno pale i gase.
Snaga toplotne pumpe zavisi od zapremine bazena, površine vode, željene temperature, dužine sezone i toga da li se koristi pokrivač. Za orijentaciju, bazen dimenzija 8 puta 4 metra i zapremine oko 32 kubika, uz pokrivač i sezonu od maja do septembra, obično traži pumpu od 9 do 12 kilovata. Za bazene bez pokrivača, na vetrovitim lokacijama i sa dužom sezonom, snaga mora biti veća. Premala pumpa će raditi neprekidno i neće dostići temperaturu u hladnijim danima, a prevelika bespotrebno poskupljuje investiciju. Pravilno dimenzionisanje toplotne pumpe za bazen najvažniji je korak pre kupovine.
Solarno grejanje bazena koristi kolektore ili apsorbere, crne ploče ili cevi kroz koje prolazi bazenska voda i zagreva se na suncu. Postavljaju se na krov, nadstrešnicu ili ravnu površinu okrenutu ka jugu, a površina kolektora obično treba da bude od polovine do cele površine bazena. Prednost je što nema troškova energije osim rada pumpe. Mana je što rade samo kada ima sunca, pa u oblačnim i hladnim periodima, upravo kada grejanje najviše treba, daju malo toplote. Zato se solarni kolektori često kombinuju sa toplotnom pumpom ili pokrivačem.
Električni grejač za bazen greje vodu direktno, grejačem u protočnoj posudi, i od jednog kilovat sata struje daje jedan kilovat sat toplote. Zbog toga je grejanje velikog bazena na ovaj način veoma skupo i koristi se uglavnom kod malih bazena, spa kada i za kratko dogrevanje. Druga opcija je izmenjivač toplote, koji se povezuje na kućni sistem grejanja, kotao na gas, pelet ili kućnu toplotnu pumpu. Voda iz kućnog sistema zagreva bazensku vodu preko izmenjivača, bez mešanja. Ovo rešenje je praktično ako kuća ima jak izvor toplote koji leti nije dovoljno iskorišćen.
Grejanje se postavlja u povratni vod, posle pumpe i filtera, kako bi kroz izmenjivač prolazila čista voda. Uređaji za doziranje hlora i ćelije slane elektrolize ugrađuju se posle grejanja, jer koncentrisana hemija na izlazu može da ošteti izmenjivač. Najčešće se postavlja i obilazni vod sa ventilima, kako bi se protok kroz grejač mogao regulisati ili zatvoriti. Toplotna pumpa radi samo kada radi cirkulaciona pumpa, pa je potrebno uskladiti vreme filtracije sa vremenom grejanja. Pogrešna ugradnja smanjuje efikasnost i može da skrati vek uređaja.
Najveća ušteda postiže se redovnim korišćenjem pokrivača, naročito noću i u vetrovitim danima. Zaštita od vetra, poput žive ograde, zida ili paravana, značajno smanjuje isparavanje. Toplotnu pumpu je najbolje puštati tokom dana, kada je vazduh topliji i efikasnost veća. Termostat treba podesiti na realnu temperaturu, jer svaki stepen više povećava potrošnju. Na početku sezone zagrevanje hladne vode traje nekoliko dana, pa grejanje treba uključiti na vreme, a posle toga je potrebno samo održavati temperaturu.
Za većinu porodičnih bazena najbolja kombinacija je toplotna pumpa za bazen uz solarni pokrivač. Pumpa pouzdano greje i u oblačnim danima, dok pokrivač sprečava da se ta toplota izgubi preko noći. Solarni kolektori su dobra dopuna na lokacijama sa mnogo sunca i dovoljno slobodnog krova. Električni grejač ima smisla samo za male bazene i spa kade, a izmenjivač toplote kada postoji jak kućni izvor grejanja. Pravilno izabran i ugrađen sistem omogućava da se bazen koristi i do dva meseca duže svake godine.
Nudimo širok izbor bazenske opreme koja omogućava jednostavno održavanje, optimalan rad sistema i maksimalan užitak u korišćenju bazena.
